Maže zidove, rekli biste. Lepi neke kamene pločice. Šta ima tu da se priča više, možda se pitate?
A zapravo ima. Ima mnogo toga.
Ja sam Željko. Šutuljić. Imam firmu ARTa osnovanu septembra 2018. godine kao rezultat 13 godina rada u moleraju. I naravno – nisam kao mali maštao da budem moler. Da li ste čuli da neko jeste?
Svi ste želeli da budete doktori, stjuardese, da upravljate avionima ili da idete u svemir. Da menjate svet. A i ne sanjate kolika je promena u svetu svaki pojedinac!
Ako se pitate kako, na dobrom ste putu da saznate.
Ja sam mislio da ću u ovom poslu biti privremeno. Dok ne iskoči nešto bolje. Usput sam učio zanat. I to ne odmah. Prošlo je vreme dok nisam počeo da gletujem. O mazanju boje da ne pričam. Prvo skuvaj kafu, pa idi po doručak. Onda dođe vreme za drugu kafu, pa operi alat. Posle toga i kofe. Opet kafa, a kad dođe vreme da se ide kući, gradilište ostavi spremno za sutra. Možda vam zvuči poznato ako ste negde bili početnici?
Imao sam sreću da radim u firmi koja se bavila krupnim poslovima. Kako grubim radovima, tako i najsavremenijim, završnim, dekorativnim tehnikama. Radio sam moleraj od tek završenih zgrada, do veoma ekskluzivnih stanova i vila na Dedinju. Gledao sam kako se stari stanovi, oronulih zidova i stolarije koja se ljušti, pretvaraju u najelegantniji prostor iz prestižnih časopisa.
Ne verujete mi? Samo ću vam reći da se najglamurozniji salonci u centru Beograda nalaze u predratnim zgradama koje su građene i ‘20. godina prošlog veka.
Negde na tom putu učenja i rada, shvatio sam da mi se dopada da budem deo tih promena. Nekada, naizgled sitnih, a ponekad ogromnih. Onda je došla i želja da se osamostalim.
Namera mi je da pokažem da su legende koje kažu da majstori zabušavaju, kasne i nemaju nikakvih interesovanja osim da li je pivo dovoljno hladno, upravo to-samo legende.
Vrlo sam motivisan da poslove odrađujem prema ugovorenim planovima jer moja interesovanja i te kako prevazilaze legendu o pivu. Volim Grčku i ronjenje. Rado odlazim u pozorište. Od sporta sam se bavio trčanjem i iza sebe imam nekoliko istrčanih trka na 5 i 10km. Nadam se i polumaratonu. Kada ne trčim (a ovih dana to slabo stižem) vozim alfa romeo 156 pa onda znate i koji mi je omiljeni auto. Poznavaoci alfe takođe znaju da to nije samo auto, to je čista ljubav od automobila i jednaki član porodice SA kojim se ide na putovanja.
Možemo da pričamo od toga koja su najbolja mesta za ronjenje u Grčkoj, do toga gde da se besplatno parkirate u Amsterdamu ili uz koju predstavu ćete najviše da se smejete.
I to je ta promena koja želim da budem. Da vas uverim da ne morate da jedva čekate da majstor završi i da mu vidite leđa, nego da mu se radujete i kada ga ponovo budete zvali.
Možda i ne možemo da promenimo svet, ali zajedno možemo makar vaše zidove. A i to je nešto, zar ne?