Cena je uvek aktuelna tema, šta mislite?
Imate plan, imate i plan B. Imate i još poneku prečicu u šteku ali šta ako ipak sve krene drugim tokom?
Pre nekoliko godina imao sam čukanje kolima (da, da moja ljubljena alfa 155 je pretrpela udarac od pozadi) i popravku je radio drugar od drugara. Rok završetka je bio desetak dana.
Posle 4 dana me nazvao i rekao da je polomio ruku. Pošao u gražu, oklizao se i ćao poslovi, ćao alfa, vidimo se za možda dve nedelje. U to vreme radio sam u firmi a posle posla neke privatne stvari i ruke su mi bile baš vezane bez auta.
Možda se pitate kakve to ima veze sa cenom?
Ima. Velike. U datom momentu, uz kvaitet rada, najvažnija mi je bila cena. Našao sam negde računicu da je bolje da traje duže, da bude dobro urađeno, a da me košta što manje. Ono na šta nisam računao je da će čovek da padne i polomi ruku i da će rok biti malo probijen. Ili malo više.
I opet gde je tu cena?
Vidite, da sam kupio nov deo i otišao negde da ga montiraju, bilo bi gotovo možda za par sati. I verovatno bi koštalo kao polovina auta.
Da sam otišao u neki veći servis na popravku, rok bi možda bio 5 dana, bez obzira da li je neko od radnika polomio ruku ili je iz drugog razloga bio odsutan. I koštalo bi verovatno kao farbanje celog auta.
Umesto svega toga, otišao sam u radionicu gde dečko radi sam, rok je bio 10 dana i cena je bila najniža.
Uz to je došla i cena probijanja roka.
Sreća je da sam ovo prvo iskusio dok sam bio sa druge strane, kao potrošač.
Probijanje roka, koje sam imao usled privatnih stvari koje su mi se dešavale, platio sam. Novcem. Iz toga sam naučio veliku stvar.
Cena mog rada je sigurno veća od cene vašeg komšije koji posle posla može da skoči da vam namaže 2-3 zida, pa da nastavi opet kad mu se ukaže slobodno.
Sa druge strane, daleko je niža od velikih molerskih firmi koje imaju po nekoliko ekipa spremnih da uskoče i ekspresno zavše posao, bez obzira na brojno stanje zaposlenih u datom trenutku.
Kao preduzetnik, u ovoj državi plaćam porez. Za moj rad dobijate fiskalni račun.
Pravim planove, dodajem dane za nepredviđene stvari ali, priznajem, nisam mađioničar. Pošto radim sam, nemam način da vam nadoknadim dane koje moram da odležim ako se razbolim. Ili ako mi iskoče važne privatne stvari zbog kojih posao pada u drugi plan. Ovo pišem zbog toga što sam ovih dana iz zdravstvenih razloga nekoliko dana morao da odmorim.
Ako neko ima rešenje, voljan sam da saslušam. Razmotrim i primenim.
Do tada, nadam se razumevanju i tome da će ovakve situacije što ređe da se dešavaju.
O poslovima koje radim, možete pogledati ovde.