Majstor za ugradnju kamena isto ima priče iz svog ugla. Evo jedne.
Već sam vam rekao (za one koji me prate na instagramu) da postoje poslovi gde je došlo do prekida saradnje na moju inicijativu. Ova priča je delimično o tome.
Dogovorio sam ugradnju kamena. U pitanju je bilo 3 kvadrata.
Došao sam u dogovoreno vreme i krenuo sa radom. Sa mnom je bio sin čoveka sa kojim sam ugovorio posao i kolega. Već na početku sam video da neće ići dobro. Stajao je na jedva metar iza mene i bukvalno mi disao za vrat. Nekako sam izgurao taj dan i silno se obradovao kada sam ujutru umesto njega, zatekao oca. Ugradnja je bila iz dva puta jer sam počeo kasno posle podne.
Već možete i da naslutute – situacija je bila samo gora. Za svaki kamen koji uzmem, imao je neki komentar “e, može li neki drugi?” ili “taj je baš svetao/taman”, “da li mora taj, može li drugi” i sa strane ređao šemu da mi dodaje. To bi još i bilo dobro da nije trajalo i trajalo dok on ne odluči koji je sledeći.
Tu je pritisak već krenuo da raste
U ovakvim situacijama nađem nešto da mi skrene pažnju, da se ne pravi tenzija. Kolega tog dana nije bio tu. A onda je čovek rekao “možeš li da izvadiš ovu štanglicu i da staviš drugu nekako mi se ne sviđa kako tu leži?”. Udahnem duboko, kažem da mogu, šta ću drugo, pa nastavim. A njemu se dopalo. Posle nekog vremena ponovo – da izvadim kamen koji sam zalepio pre pola sata, izmerio, isekao, poturio kajle da bude ravno i da na njegovo mesto stavim drugi. Opet da merim, sečem, a onda prepravljam i tri reda koja sam nakon njega postavio kada se sve istumba.
Tu sam malo razmislio pa se okrenuo i rekao:
-Gospodine, vi se razumete u postavljanje kamena?
-Da, da, razumem se.
-E, odlično. Evo vam onda ovo pa nastavite sami jer vam majstor za ugradnju kamena očigledno nije potreban. I dam mu štanglice koje su mi se zadesile tada u ruci i krenem da se pakujem.
Čovek me gledao u neverici ali ja sam nastavio. Video je da je vrag odneo šalu, krenuo da mi plati ali ja nisam hteo ništa, samo sam hteo da izađem odatle. Pakovao sam mašinu, ostali alat stavio na nju i krenuo. On je išao za mnom. U hodniku zgrade je krenulo sve da mi ispada, on je kupio, pratio me do kola i sve vreme pitao da se ipak vratim.
Nisam se vratio. Ni na jednom poslu nisam ovoliko izgubio živce. Kamen kada ugrađujem, vodim računa o svemu. Gledam da ne bude sve tamno ili svetlo na jednom mestu, ako ima štanglica koje bojom odstupaju od vrste uvek ih zamenim ali ovo je bilo preterivanje.
Šta je onda bilo?
Došao sam kući. Jako loše sam se osećao. Znao sam da neće moći da nađe nekoga da završi posao jer retko ko hoće da ide da postavi manje od jednog kvadrata kamena. Još na tuđi posao. Smirio sam se i onda sam ga nazvao. Rekao sam da ću za dan, dva otići da završim ali da čekam da me malo prođe nervoza. 🙂
I otišao sam. Završio sam, pozdravili smo se lepo ali više sarađivali nismo. 🙂
Nikada nakon toga nisam imao ovakav problem na poslu.
OVDE možete pogledati moje radove ugradnje prirodnog kamena.
P.S. Slika nije sa tog posla. 🙂